ИЗЛЕТИШТА

Геостратешки положај

karta srМодернизацијом друмских саобраћајница различитих праваца, које пролазе средином аранђеловачке општине овој општини дају транзитни карактер. Саобраћајни положај општине Аранђеловац је релативно повољан. Кроз средину општине пролази магистрални пут М-4 правцем исток-запад, који повезује ибарску магистралу са аутопутем М-4 правцем исток-запад, који повезује ибарску магистралу са аутопутем Е-75. Магистралом М-4 и регионалним путем П-202 преко Орашца остварује се веза са магистралним правцем М-23 за Крагујевац ка југу и Београд преко Младеновца ка северу. Магистрални пут М-4 оствариће везу и са планираним аутопутем Е-763 Београд- Јужни Јадран. Удаљеност Аранђеловца од Крагујевца је 55 км, од Београда 74 км, Младеновца око 22 км, Тополе 14 км и Лазаревца око 33 км. Овакав положај града омогућава повезаност са административним, привредним и туристичким центрима и реперима.

 

Буковичка бања

bukovicka banjaМесто je nајпознатијe по благотворности киселе воде којом је још 1811. године своје здравље крепио Доситеј Обрадовић. На лични захтев кнеза Милоша, буковичка вода је допремана у бутелама и коришћена на двору, а почетком XX века почиње и ручно флаширање киселе воде „Књаз Милош“. Ова вода је често добијала медаље за квалитет. Поред овога, веома је познат велелепни парк Буковичке бање који се простире на површини од 21,5 ha са сталном поставком мермерних скулптура, најпознатијих наших и светских аутора, насталих у тридесетогодишњем постојању међународне смотре уметности „Мермер и звуци“. Све културне манифестације обављају се на летњој отвореној сцени или у прелепој „Сали кнежева“ хотела „Старо здање“, грађевине старе преко 150 година, која потиче из времена династије Обреновић. У парку се налази и павиљон књаза Милоша и неколико извора минералне воде.

 

Пећина Рисовача

pecina02Дугогодишњим истраживањима Рисовачке пећине откривено је мноштво фосилизованих костију и зуба бројних животињских врста које су за време последњег леденог доба живеле на степама око Рисоваче. Пронађене камене и коштане алатке потврђују да је Рисовачка пећина у средњем раздобљу старијег каменог доба била станиште неандерталских ловаца. Због својих природних особености и културно-историјских вредности пећина је проглашена спомеником природе и културним добром од изузетног значаја. Данас је Рисовачка пећина уређена по свим принципима савремене презентације и годишње прими хиљаде посетилаца из земље и иностранства.

 

oplenacОпленац је брдо поред Тополе на коме се налази Маузолеј династије Карађорђевића. Кнез Александар Карађорђевић је овде подигао прве винограде, а краљ Петар I Карађорђевић је почео зидање цркве маузолеја и целог историјско—меморијалног комплекса који ће потом постати Задужбина Карађорђевића на Опленцу. Данас комплекс обухвата поред цркве Св. Ђорђа, Маузолеја српске краљевске породице, краљеве винограде, музеј (Виноградарева кућа), кућу Краља Петра, краљеву вилу, краљичину вилу, Карађорђеву црква, споменик Карађорђу и хотел. Црква је петокуполна грађевина. Унутрашња дужина храма је 30 метара, а висина свода 27 метара. У храму се налазе два саркофага: у северној певници саркофаг Краља Петра I (1844–1921), ктитора цркве, а у јужној певници саркофаг Вожда Карађорђа (1762–1817), првог владара обновљене Србије и родоначелника династије Карађорђевића. Цео мозаик састоји се од 725 сликаних композиција (513 у храму и 212 у крипти), на којима се налази 1.500 фигура. Укупна површина мозаика је 3.500 метара квадратних, са 40 милиона разнобојних стаклених коцкица, које имају 15.000 разних нијанси боја. У крипти се налази 39 гробница. На Опленцу је до сада сахрањено 22 члана Династије Карађорђевића.