ПРОСВЕТА И ШКОЛСТВО УСТАНИЧКЕ СРБИЈЕ

dostijУ XVIII веку на простору будуће Карађорђеве Србије ретки су трагови писане књижевности. Сачуван је само Троношки летопис. Српска књижевност XVIII веку стварана је ван граница поробљене Србије, а једна од централних личности те књижевности, знаменити просветитељ и родољуб Доситеј Обрадовић, дошао је 1807. године и сам међу устанике. Он постаје први министар (попечитељ) просвете у Србији 1808-1811. године.

По речима Вука Караџића, писмен човек се у Србији једва могао наћи и у сто села! Ипак, била је снажна и богата усмена традиција.
Током устанка јако је порасла потреба за писаним општењем. У свим нахијским центрима оснивају се основне школе, а затим и другим важнијим трговачким центрима, варошицама и паланкама. Школе се отварају и у неким селима.
У Београду је 1808. године отворена Висока школа, а Доситеј Обрадовић је, уз Ивана Југовића, један од њених оснивача и професора. Клирикална школа, позната и као богословија, основана је 1810. године са задатком да спрема свештенике за потребе цркве и верског живота српског народа.