Velike bitke ustanka

Добро организовани и вођени, устаници су после више сукоба и бојева, брзо и успешно уништили власт дахија у већем делу Београдског пашалука и опсели Београд. Успеси устаника су приморали турску владу и султана да у лето 1805. упуте на њих војску под командом Хафиз-паше. У боју на Иванковцу, на Морави код Ћуприје, Срби су славили победу.

Пошто су већ у пролеће 1806. устаници дубоко продрли и ван граница Београдског пашалука, дошло је до великих бојева код утврђених шанчева Мишара у Мачви, и Делиграда, на нишком правцу, где су Срби, у лето исте године постигле две најзначајније победе. Почетком 1807. заузета је Београдска тврђава, уз велики ратни плен, пошто је варош бeоградска поседнута у децембру 1806. године.

Ратујући даље, заједно са руским савезницима, српска војска је 1807. однела победе над Турцима у биткама на Штубику и Малајници у источној Србији. Ту су уништене знатне турске коњичке снаге.

После примирја, у наставку борби и неуспеха у бици на Чегру код Ниша 1809. уследили су велики и успешни бојеви на Дрини, код Лознице и Варварина на Морави 1810. године.

У време опште турске најезде на Србију 1813. херојски отпор, иако неуспешан, пружио је хајдук Вељко код Неготина, а многе друге старешине и српски јунаци на Делиграду и Засавици (Равњу) у Мачви.