Karadjordje Petrovic

Ђорђе Петровић, вожд народа српског - врховни вођа устаника, назван од Турака Карађорђе (Црни Ђорђе), родио се 1762. године у Шумадији у селу Вишевац. Бавио се трговином, хајдуковао и често доалзио у сукоб са Турцима. Учествовао је као добровољац у аустријско-турском рату (1788-1791) на страни Аустрије, а потом и у народној војсци Хаџи-Мустафа паше у борби против јаничара.

На збору у Орашцу 1804. године изабран је за вођу устаника. Као стратег и командант испољио је изузетне војничке способности. Најважнији бојеви против Турака добијени су захваљујући, пре свега, његовој одлучности, храбрости и умешном команадовању.

На челном месту државне управе старао се да обезбеди јединство власти и самосталност Србије.

После војног слома 1813. године склонио се у Аустрију, а доцније прешао у Русију, где је, као непомирљиви борац против Турака, прихватио идеје грчких хетериста о заједничкој борби хришћанских народа на Балкану за национално ослобођење.

Вратио се у Србију 1817, али је по наређењу кнеза Милоша Обреновића, који је сматрао да није погодно време за борбу, убијен 25. јула исте године.

Проницљиви научник и најврснији тумач српске историје Радован Сaмарџић овако слика Карађорђа у време припрема устанка:

"С једним момком у пратњи, с мало папуле, сушеног меса, тврда сира, проје и ракије у торби, увек више наоружан него што се примећивало. Црни Ђорђе је 1803, онако кракат и лаконог, све пречицом обишао Шумадију и крајеве преко Мораве, па најпре утврдио своје знање о земљи и могућностима коришћења брда, шума, вода и богаза у будућем војевању против Турака, али, главни циљ овог његовог бешчујног и невидљивог обилажења Србије био је у томе да посети и боље упозна сваког знатнијег домаћина, придобије га за народну ствар и колико може провери у решености да за њу залегне."