Prosveta i skolstvo ustanicke Srbije

У XVIII веку на простору будуће Карађорђеве Србије ретки су трагови писане књижевности. Сачуван је само Троношки летопис. Српска књижевност XVIII веку стварана је ван граница поробљене Србије, а једна од централних личности те књижевности, знаменити просветитељ и родољуб Доситеј Обрадовић, дошао је 1807. године и сам међу устанике. Он постаје први министар (попечитељ) просвете у Србији 1808-1811. године.

По речима Вука Караџића, писмен човек се у Србији једва могао наћи и у сто села! Ипак, била је снажна и богата усмена традиција.

Током устанка јако је порасла потреба за писаним општењем. У свим нахијским центрима оснивају се основне школе, а затим и другим важнијим трговачким центрима, варошицама и паланкама. Школе се отварају и у неким селима.

У Београду је 1808. године отворена Висока школа, а Доситеј Обрадовић је, уз Ивана Југовића, један од њених оснивача и професора.

Клирикална школа, позната и као богословија, основана је 1810. године са задатком да спрема свештенике за потребе цркве и верског живота српског народа.