Organizacija vlasti u Srbiji 1804-1813

Упоредо са развојем ослободилачке борбе, од 1804. године у устаничкој Србији је, на основу кнежевске самоуправе, започела организација националне управе и власти.

Врховни орган власти - Првитељствујушчи совјет, основан је 1805. године као централно управно и законодавно тело. Састављен је од представника свих ослобођених нахија и обављао је управне, финансијске, војне, судске, дипломатске и просветно-културне послове, а делом и послове црквене управе.

Вођа устанка Карађорђе Петровић имао је надлежност врховног команданта. Уставним актом из 1808. године признат је за наследног "врховног предводитеља".

Велико преуређење у организацији власти извршено је 1811. године када су уведена попечитељства (министарства) и Велики вилајетски суд.

Православна црква у Србији је у време првог српског устанка сматрана за националну установу, коју штити и помаже обновљена држава. Црква је имала национални карактер и била укључена својом целином у ослободилачко прегнуће српског народа, иако је у канонском погледу признавала надлежност Цариградске патријаршије и њених владика у Србији.