ОРАШАЦ

Настанак Орашца

panorama 6bОрашац је младо насеље, засновано у првој половини XVIII века, тачније у времену аустријске окупације северне Србије (1718-1739), када се у њу досељава српско становништво надајући се да ће под хришћанском управом имати бољи живот. Село је вероватно добило име по орасима којих је овде одувек било.

Простор на коме се село данас налази био је насељен још у доба праисторије о чему сведоче налази у пећини Рисовача на улазу у Аранђеловац. У пећини су пронађени бројни остаци живота и трагови културе човека старијег каменог доба (палолит, око 3500-800. године пре нове ере). Прикупљена грнчарија на локалитету ћелова Главица у Орашцу пружа индиције да је ту била праисторијска насеобина градског типа.

У старом веку на овом подручју су биле насеобине Илира, Трачана, Келта и Јелина које су на прелазу у нову еру освојили Римљани. О Освајањима сведоче примерци новца и посуђа пронађених у селима Мисача и Бања као и археолошки локалитет римских кастела у селу Стојник.
У средњем веку територија Шумадије улази у састав српске државе, за време краља Милутина и Стефана Дечанског. У оближњем селу Брезовцу, Ђурађ Бранковић је 1444. године подигао цркву посвећену Архангелу Михаилу. Црква је обновљена у време кнеза Милоша 1836. и у њој је радила једна од првих цркава у тадашњој Србији.
Падом под турску власт Орашац постаје део Смедеревског санџака а затим постаје део Београдског пашалука. Пре првог и другог српског устанка Београдски пашалук је имао 12 нахија. Орашац је као део северне Србије по Пожаревачком миру припао Аустрији и остао је под њеном окупацијом од 1718-1739. године. По одласку Аустријанаца из Србије Турци поново заводе стару поделу на нахије.


Записи о Орашцу

panorama 8Село Орашац је настало око Орашачког потока. Каснији досељеници насељавали су се на брежуљцима између Врбљака и Мисаче. Због тога је данас Орашац село разбијеног типа подељено на засеоке и групе сродних кућа. Главни део села се налази на путу Младеновац-Аранђеловац.
За време устанка Орашац је имао 30 кућа а главна привредна грана била је сточарство.
Описујући Орашац крајем 19 века, Каниц каже да је видео "винограде који слабо рађају; а историјски значајна храстова шума, у којој је 15. фебруара 1804. год. неколицина одважних родољуба одлучила да дигне устанак против турских насилника, уништена је до последњег трага."

На подручју Орашца, на Мисачком брду, како пише Каниц, пре неколико векова пресечен је кроз стену део пута дуг 50, а широк 15 метара. Ова "просека", коју народ приписује проклетој Јерини, излазила је на пут од Смедерева ка граду Островици, вероватно да би се лакше повезали оближњи рудници са Дунавом. Каниц даље наводи да су "просеку" изградили немачки рудари запослени на копању гвожђа на Венчацу.

У привредни развој села спада и рударство, експлоатација мрког угља у рудницима Орашац и Врбица у једном атару и Мисача удаљена око 1 км. Јаме су затворене 1961. због нерентабилности.
Данас, главна привредна грана је пољпривреда и сточарство.

 

МАРИЋЕВИЋА ЈАРУГА

jaruga 2Спомен - чесма се налази на локацији "Марићевића јаруга" недалеко од цркве. Подигнута је 1954. године поводом 150-годишњице првог српског устанка. Чесма је део веће целине у виду подзида саграђеног од камених блокова. На средњем делу овог меморијала налазе се три лучно засведене мермерне плоче. На средњој је уклесан текст:

НА ОВОМ МЕСТУ 15. ФЕБРУАРА 1804. ГОДИНЕ ПОДИГНУТ ЈЕ ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК

predstavaНа левој и десној плочи уклесано је по четири стиха из познате песме "Почетак буне на дахије". На десној страни каменог подзида постављена је бронзана плоча са ликом Карађорђа у високом рељефу, уоквиреним текстом ВЕРХОВНИ ВОЖД НАРОДА СЕРБСКОГ. Лик Карађорђа је моделовао Раја Николић, скулптор из Аранђеловца. Рељеф "Заклетва устаника" З. Миладиновића и М. Рајића поводом два века востаниа сербског поставило је Задужбинско друштво "Први српски устанак".

ЦРКВА ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ

crkva 03

Црква у Орашцу је подигнута у времену од 1868. до 1870. године. Није познато ко је пројектовао цркву. Представља по димензијама мању, архитектонски скромну грађевину са складним пропорцијама и једноставним обливцима. Има основу у облику правоугаоника која се на истоку завршава споља петостраном, а изнутра полукружном олтарском апсидом, а на западу улазним предворјем. Над западним делом је звоник на преслицу. Засведена је полуобличастим сводом над којим је двосливни кров. Апсида је покривена полукалотом.
Масивни зидови су споља и изнутра прекривени малтером и окречени. Изразиту уметничку вредност чини иконостас цркве, који је сликао Стева Тодоровић, један од најугледнијих српских уметника из друге половине XIX века. Иконостас се састоји од 24 иконе са представама светитеља и сцена из историје Новог завета. На северном пиластру уграђена је спомен-плоча од белог венчачког мермера посвећена палим у балканским ратовима.


oltarМеморијални споменички комплекс у Орашцу допуњава надгробно обележје Теодосија Марићевића, које се налази у црквеном дворишту. Овај јасенички кнез и трговац позната је личност из договора о избијању устанка 1804. године. Рођен је у Орашцу и био је један од кандидата за старешину устанка. На надгобнику од камена црвенкасто мрке боје до 1980. године није било никаквог епитафа. Тада је уклесан следећи натпис:

 

+ТЕОДОСИЈЕ МАРИЋЕВИЋ+ 1807.
ГРОБ МУ ОБНОВИ ЊЕГОВ ПОТОМАК МАРКО 1980.ГОД.

СПОМЕН ШКОЛА "ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК"

skola 04bСпомен школа је подигнута поводом 130-годишњице првог српског устанка и има занимљиву предисторију. Уочи првог светског рата 1912. год. Њ.В. краљ Петар I посетио је историјски Орашац. Тада су га сељаци замолили да се уместо споменика Карађорђу и устаницима подигне просветно здање. Краљ је обећао да ће подићи спомен школу чим заврши задужбину на Опленцу. Оно што је обећао Карађорђев унук испунио је син краља Петра краљ Александар I Карађорђевић.
karmeloПо његовом налогу 1923. год. у Орашцу је образован одбор за градњу спомен школе. У подизању тог прелепог здања, рад архитекте Петра Гачића, учествовала је цела Краљевина. Први прилог 100.000 динара дао је краљ а Дунавска бановина је обезбедила 800.000 динара. Орашани су дали радну снагу и прикупили 300.000 динара. Темељи школе освећени су 1927. године а градња, којом је руководио Г.Д. Аировић из Аранђеловца италијан из Палерма који је остао у нашој земљи од заробљеништва, завршена је 1932. године. Тако је подигнута школа у виду споменика у чију градњу је уложено око 2 милиона динара.

skola old

Свечаном освећењу школе 15. фебруара 1933. године које је у име Његове Светости Патријарха Варнаве обавио викарни епископ г. Тихон, присуствовао је Њ.В. Краљ Александар I Карађорђевић. Била је то велика народна свечаност у славу великог вожда и његових сабораца. Школа се састоји од приземља и спрата. Зидана је од лепо обрађених гранитних блокова и то са изузетном прецизношћу. Лучно засведени прозори, од којих су неки у виду трифоа, са лепо обрађеним ступцима, и низ других карактеристичних елемената и просечно обрађених детаља, дају школи изглед складно уобличене грађевине, која се одликује динамичношћу и стилским јединством.

Изнад врата, на мермерној плочи уклесан је текст који гласи:

НАРОДНА ШКОЛА - СПОМЕН НА УСТАНАК ПОД КАРАЂОРЂЕМ У ОРАШЦУ. ЗАХВАЛНА ШУМАДИЈА ПОДИЖЕ ОВАЈ ДОМ ЗА СПОМЕН И СЛАВУ ВЕЛИКОМ КАРАЂОРЂУ И ОСТАЛИМ МНОГО ЗАСЛУЖНИМ ПРЕЦИМА КОЈИ 1804. ГОДИНЕ НА ОВОМ МЕСТУ ДИГОШЕ УСТАНАК И ОТПОЧЕШЕ ВЕЛИКО ДЕЛО НАРОДНОГ ОСЛОБОЂЕЊА И УЈЕДИЊЕЊА

МУЗЕЈ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА

skulptura 2krstМузеј у Орашцу је отворен у години обележавања 200 годишњице првог српског устанка. Музејска поставка Историјског музеја Србије приказује Србију пред устанак, почетак устанка и збор у Орашцу, Карађорђа Петровића, велике битке устанка, организацију војске, организацију власти у Србији 1804-1813, просвету и школство устаничке Србије и војни слом устанка 1813.

СПОМЕНИК КАРАЂОРЂУ - Поводом двестагодишњице од подизања првог српског устанка, општина Аранђеловац подигла је споменик Карађорђу у белом венчачком мермеру, висине 3.40 м, рад вајара Дринке Радовановић. Споменик је постављен испред спомен школе. (слика десно)

ЗАШТИЋЕНО ПОДРУЧЈЕ

panorama 9Рад на заштити и уређењу дела села Орашац, на простору у коме су се одржали договор за започињање устанка 1803. године, Скупштина о почетку првог српског устанка 1804. год. и прва акција паљења турског хана 1804. год., започео је крајем шездесетих година.


1968. - републички завод за заштиту природе обавио је истраживања свих природних услова простора на коме су се одвијали ови догађаји. Простор обухвата три заштитне зоне у површини од 39.36.71 hа. Савет за урбанизам и комуналне делатности усвојио је ову Програмску студију.

1969. - одлуком бр.01-06, од 26.12.1969. Генерални пројекат уређења простора меморијалног природног споменика "Орашац" урађен је од стране Републичког завода за заштиту природе.

1970. - актом бр. 03-6/25 од 14.04.1970. Савет за културу СО Аранђеловац, ставио је под заштиту државе део села Орашац као просторног природног меморијалног споменика.
karta pod1

1979. - Републички завод за заштиту споменика културе на основу прелиминарних истраживања а по закону о заштити култуних добара прогласио је део села Орашац за знаменито место. Скупштина Србије и Републичка заједница за културу Одлуком су прогласиле комплекс у Орашцу као знаменито место од изузетног значаја (Сл.Гл.бр.14/79). 1980. - доноси се решење бр. 03-06/25

1980. о спровођењу мера заштите.

1983. - Завод за заштиту споменика културе из Крагујевца формира предлог Одлуке о проглашењу знаменитог места Орашац за културно добро, који је усвојен од стране СО Аранђеловац по бр. 06-148/1983 у површини од 68.90.22 ха која је поделила простор на ужу и шриу зону заштите.
"Инфоплан" из Аранђеловца у сарадњи са заводом за заштиту споменика културе у Крагујевцу и Републичког завода за заштиту природе, приступа изради Просторног плана подручја посебне намене знаменитог места "Орашац", који је усвојен на Скупштини СО Аранђеловац, одбрањен на Републичкој комисији за урбанизам и стављен пред Скупштину Србије на усвајање.
У овом планском документу планиран је простор на Ћеловој главици за централни споменик посвећен првом српском устанку као и заштићене зоне "А" која обухвата простор Марићевића јаруге са спомен чесмом изграђеном 1954., црквом изграђеном 1868-1870, спомен школом 1932. гроб Теодосија Марићевића (премештен у порту цркве), соско гробље, окућнице Јаковљевића и Марка Савића, зоне "Б" шира зона заштите која обухвата просторе око зоне "А" са блажим режимом заштите.

НЕКИ ОБЈЕКТИ НАРОДНОГ ГРАДИТЕЉСТВА У ОРАШЦУ

kuca jakovljevicaОкућница Јаковљевића
Планира се:
- Завршни конзерваторски радови
- Правно решење статуса власника
- Ревитализација и презентација објекта

 

okucnica stevana tomicaОкућница Стевана Томића
Планира се:
- Реконструкција окућнице
- Ревитализација и презентација објекта

 

hanТурски хан
Планира се:
- Обележавање места на коме је био хан
- Уређење простора

 

kuca joksimovicaОкућница Јоксимовића
Планира се:
- Реконструкција окућнице
- Ревитализација и презентација објекта

 

kacaraКачара
Планира се:
- Завршни конзерваторски радови
- Ревитализација и презентација објекта

 

vajat jakovljevicaВајат Јаковљевића
Планира се:
- Реконструкција вајата
- Ревитализација и презентација објекта

 

vajat todorovicaВајат Тодоровића
Планира се:
- Реконструкција вајата
- Уређење простора

 

mlekar matijasevicМлекар Матијашевића
Планира се:
- Реконструкција млекаре
- Ревитализација и презентација објекта

 

НАДГРОБНА ОБЕЛЕЖЈА

grob teodosija

Надгробни споменик
Теодосија Марићевића

nadgrobni 6

Надгробни споменик
Луке Марковића
сина кнеза Марка Савића

nadgr

Надгробни споменик
Максима Стевановића,
сина Стевана Томића

nadgrobninadgrobni 3 nadgrobni 4nadgrobni 5nadgrobni 9