ЗАШТИЋЕНО ПОДРУЧЈЕ

panorama 9Рад на заштити и уређењу дела села Орашац, на простору у коме су се одржали договор за започињање устанка 1803. године, Скупштина о почетку првог српског устанка 1804. год. и прва акција паљења турског хана 1804. год., започео је крајем шездесетих година.


1968. - републички завод за заштиту природе обавио је истраживања свих природних услова простора на коме су се одвијали ови догађаји. Простор обухвата три заштитне зоне у површини од 39.36.71 hа. Савет за урбанизам и комуналне делатности усвојио је ову Програмску студију.

1969. - одлуком бр.01-06, од 26.12.1969. Генерални пројекат уређења простора меморијалног природног споменика "Орашац" урађен је од стране Републичког завода за заштиту природе.

1970. - актом бр. 03-6/25 од 14.04.1970. Савет за културу СО Аранђеловац, ставио је под заштиту државе део села Орашац као просторног природног меморијалног споменика.
karta pod1

1979. - Републички завод за заштиту споменика културе на основу прелиминарних истраживања а по закону о заштити култуних добара прогласио је део села Орашац за знаменито место. Скупштина Србије и Републичка заједница за културу Одлуком су прогласиле комплекс у Орашцу као знаменито место од изузетног значаја (Сл.Гл.бр.14/79). 1980. - доноси се решење бр. 03-06/25

1980. о спровођењу мера заштите.

1983. - Завод за заштиту споменика културе из Крагујевца формира предлог Одлуке о проглашењу знаменитог места Орашац за културно добро, који је усвојен од стране СО Аранђеловац по бр. 06-148/1983 у површини од 68.90.22 ха која је поделила простор на ужу и шриу зону заштите.
"Инфоплан" из Аранђеловца у сарадњи са заводом за заштиту споменика културе у Крагујевцу и Републичког завода за заштиту природе, приступа изради Просторног плана подручја посебне намене знаменитог места "Орашац", који је усвојен на Скупштини СО Аранђеловац, одбрањен на Републичкој комисији за урбанизам и стављен пред Скупштину Србије на усвајање.
У овом планском документу планиран је простор на Ћеловој главици за централни споменик посвећен првом српском устанку као и заштићене зоне "А" која обухвата простор Марићевића јаруге са спомен чесмом изграђеном 1954., црквом изграђеном 1868-1870, спомен школом 1932. гроб Теодосија Марићевића (премештен у порту цркве), соско гробље, окућнице Јаковљевића и Марка Савића, зоне "Б" шира зона заштите која обухвата просторе око зоне "А" са блажим режимом заштите.